Iskustvo sa 48. Fruškogorskog maratona: Trka od 107 km koja se pamti

Ako niste bili na Fruškogorskom maratonu, teško je objasniti koliko ovaj događaj ima dušu. Trka koja je nastala davne 1978. godine, tada poznata kao “Maraton 25. maj”, danas je mnogo više od same trke. Počelo je simbolično: najduža staza imala je onoliko kilometara koliko je tadašnji predsednik Tito imao godina. Danas je to pravi festival u prirodi, sa čak 19 različitih staza koje okupljaju planinare, trkače, porodice, pse, entuzijaste i ozbiljne ultraše.

Za one koji jure ITRA poene i sanjaju o Mont Blancu – i to ovde dobijate. Na primer, staza od 107 km donosi 4 ITRA poena, a ekstremna od 134 km donosi maksimalnih 5. Ali bez obzira na to da li jurite bodove ili samo dobar zalazak sunca, jedno je sigurno: na FM-u se uvek trči više od kilometara.

Trkači se vraćaju na Frušku goru s razlogom. Ovo je priča jednog od njih, sa učešćem na stazi dugoj 107 kilometara. Iskustvo koje nije samo o kilometrima, već o organizaciji, ljudima i atmosferi koju ova trka nosi.

Prvi put na Fruškogorskom maratonu

Moji utisci sa 48. Fruškogorskog maratona i trke od 107 km (moje prvo učešće na ovoj trci). Pišem ovo iz ugla nekog ko 11 godina aktivno trči i ide na trke, i ko će se definitivno vraćati na Fruškogorski Maraton.

Ako bih u jednoj reči morao da opišem Fruškogorski Maraton, rekao bih samo – odlično. Ova trka sa razlogom postoji toliko dugo i privlači toliko učesnika (ove godine je na startu bilo oko 6000 ljudi, ali sam čuo da je umelo da bude i preko 10000 ljudi na startu).

Perfektna staza i obeleženost

Staza trke je uredna, jasna i odlično markirana. Na ovih 107 km nisam imao nijednu dilemu kuda treba da se krećem. Na mestima gde se staze drugih trka ukrštaju postoje jasni putokazi, a i volonteri koji pomažu ako zatreba. Noćne markacije su jarke i lako uočljive i ima ih u izobilju, tako da je kretanje po mraku prošlo bez ikakvih problema.

Volonteri za svaku pohvalu

Poseban utisak i posebnu pohvalu od mene, a verujem i od svakog učesnika, dobijaju volonteri. Jednostavno nije važno da li na njihovu kontrolnu tačku dolazite u 3 popodne ili 3 ujutru – čekaju vas nasmejani i energični, ponosni što su tu i što su deo tako nečeg velikog kao što je Fruškogorski Maraton.

Okrepnih stanica ima u izobilju, na svakoj ima i više nego dovoljno hrane, grickalica, vode, izotonika i sokova. U toku noći sve okrepne tačke su imale založenu vatru pa je svaki trkač mogao da se zagreje ako je bilo potrebe.

Organizacija za primer (uz sugestiju za savršen doživljaj)

Ovo je trka čija organizacija zahteva puno energije, vremena i truda, ali ljudi koji je organizuju znaju šta rade i po mom mišljenju napravili su najbolju planinsku trku kod nas. Sa zadovoljstvom bih ovu trku preporučio svakom trkaču.

Jedina sugestija za unapređenje odnosi se na organizaciju prevoza od cilja do Novog Sada. Nakon završetka trke, bilo bi korisno imati jasnije informacije o rasporedu autobusa i njihovim polascima, kako bi se izbegle eventualne nejasnoće i čekanja, kojih je u mom slučaju bilo.

Napomena

Ovo je lično iskustvo jednog učesnika i predstavlja subjektivni pogled na trku. Svi saveti su dobronamerni i zasnovani na ličnom učešću i opažanjima, a ne služe kao zvanična preporuka organizatora trke.